Zašto tužilaštva ne hapse sve odgovorne u aferama koje danima drmaju javnost

Visoke funkcionere u Republici Srpskoj hapse samo kada je to politički pogodno da se određenim osobama pošalju poruke, te da se “neposlušni” diskredituju, tvrde ovo sagovornici Srpskainfo.

Analitičari i pravnici analizirali su zašto u krupnim aferama dolazi do privođenja zvučnih imena, dok se u drugim slučajevima istrage zatašakvaju, ili se krivica prebacuje na manje poznate osobe.

Tako imamo slučaj iz Teslića, gdje su funkcioneri oštetili ŠG Borja za milionske iznose, a već mjesecima se u ovom slučaju ne dešava ništa novo.

U Tesliću tvrde da su sa krađom šuma povezani brojni visoki i veoma uticajni funkcioneri i upravo u tome vide razlog zašto istraga tako sporo napreduje.

Zatim imamo slučaj „Korona ugovori“, gdje smo vidjeli hapšenja direktora Instituta za javno zdravstvno Branislava Zeljkovića i još tri osobe zbog brojnih malverzacija prilikom nabavke medicinske opreme u vanrednom stanju zbog pandemije korona virusom.

Javnost se pita da li su Zeljković, Bojić, Dubravac i Marković radili po nečijim instrukcijama.

Ubrzo nakon toga uslijedila je nova afera „Kiseonik“, ali tu niko nije uhapšen, a po svim pravilima u pritvoru je trebalo da završe oni koji su prekršili zakon i uvozili tehnički, umjesto medicinskog kiseonika.

Naši sagovornici ističu da je očigledno da se neko važan štiti u ovom slučaju i da je zbog toga izostalo hapšenje u aferi „Kiseonik“ i pored brojnih dokaza.

– Očigledno je da ni u ovom slučaju ništa konkretno do sada nije urađeno od strane pravosuđa, iako su postojali brojni dokazi. Čak i nadležni u ovom slučaju su u pojedinim trenucima priznali da nisu imali sve potrebne dozvole za uvoz, ali to nije dovelo do privođenja odgovornih – kaže naš sagovornik.

FOTO: ALEKSANDAR GOLIĆ/RAS SRBIJA
FOTO: ALEKSANDAR GOLIĆ/RAS SRBIJA

On dodaje da će za pola godine biti kasno ako tada nekog privedu.

– Kada ne mogu pobjeći od očiglednih dokaza, onda uslijedi hapšenje nekih manje bitnih osoba kako bi se sačuvale „krupne ribe“ – ističe pomenuti sagovornik.

Direktorica Transparensi Internešenela BiH Ivana Korajlić kaže za Srpskainfo da, ako se uporede afere u koje je uključen Institut za javno zdravstvo i afera oko kiseonika, vidljivo je da je za prvu trebalo skoro godinu i po da se nešto poduzme.

– Zbog toga se ne može očekivati ni da se uskoro nešto konkretno desi i sa aferom „Kiseonik“. Kada, i ako dođe toga, opet će zavisiti od mometna da li je ta osoba pogodna da se uhapsi u tom trenutku – smatra Korajlićeva.

Dodaje da je i ranije bilo sličnih slučajeva kada su podnošene prijave, postojali dokazi, ali da ništa konkretno nije urađeno.

Korajlićeva ističe da, kada se dese ovakva hapšenja, to je obično slanje poruka najvišim zvaničnicima.

– Ovakva hapšenja po pravilu rezultiraju jakim pritiscima na sud i pravosuđe da bi se smanjila šteta. Takvu smo situaciju imali i sada sa slučajem Inistituta. Zbog tih pritisaka dolazi i do neke vrste samocenzura u tužilaštvima – pojašnjava Korajlićeva.

Ona podsjeća i da su veoma rijetki slučajevima u kojima se otkriva korupcija najviših funkcionera, ali i da je poznato da Tužilaštva često ne rade ništa bez podrške politike.

Banjalučki advokat Aleksandar Jokić ističe da je postalo notorno u javnosti da je pravosuđe selektivno, ali bez jasnih pokazatelja zašto je to tako.

– U političkim prozivkama ne možemo razlučiti šta su stvarni razlozi, a šta je priča zarad glasova. Ono što je sigurno jeste da su odnosi na relaciji MUP-tužilaštvo nedovoljno razvijeni i da su nedovoljno transparentni, jer u nekim slučajevima javnost ne zna gdje je došlo do zastoja, ali je evidentno da se odgovorni ne procesuiraju – ističe Jokić za Srpskainfo.

Dodaje da kada su u pitanju kovid afere, da je očigleno da ljudi gube povjerenje u pravosuđe.

– Mislim da smo svi svjedoci poljuljanog povjerenja u pravosuđe i da je neophodno vratiti povjerenje građana u tužilaštvo, a to se čini samo predanim i neselektivnim radom. Tako bi se izbjegla nagađanja zašto je optužena osoba A, a nije osoba B – pojašnjava Jokić.

Prijave i prepucavanja

Aferu „Kiseonik“ su obilježila i brojna prepucavanja između vlasti i opoziciije.

– U Republici Srpskoj je prometovano kiseonika vrijednosti više miliona maraka bez ikakve papirologije, a zvanične institucije nisu uhapsile odgovorne – rekao je ovo gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, naglasivši da je to prva činjenica u ovoj aferi koja je potresla Srpsku.

Druga činjenica je, kaže on, da pomenuti kiseonik nije provjeren, a zatim se osvrnuo na ekonomski aspekat.

– Dobili smo podatke sa carine, koji kažu da je TGT uvezao okvirno 450.000 KM kiseonika u periodu od godinu, godinu i po dana, a istu količinu UKC RS prodao za 1.8 miliona KM. U čije džepove je otišlo 1.400.000 KM – upitao je Stanivuković.

Generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) Republike Srpske Vlado Đajić podržao je krivičnu prijavu koji su protiv Stanivukovića i drugih podnijeli građani koji su se liječeli od korone.

– To što su uradili odgovorni za takozvanu aferu `kiseonik` je veliki zločin prema narodu Republike Srpske, prema zdravstvenim radnicima, a i prema nama rukovodiocima bolnica – poručio je Đajić i naglasio da je na djelu zaplašivanje naroda.

0Shares

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.