Kada i kako primiti treću dozu vakcine

Radio Slobodna Evropa (RSE) nije dobio odgovor Vlade Srbije, Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“ kakav je plan za treću dozu – kome će se davati i kada, i kakve se analize o dosadašnjoj učinkovitosti vakcina u Srbiji trenutno sprovode.

Najviše građana Srbije primilo je kinesku Sinofarm vakcinu. Više od četiri miliona doza ove vakcine stiglo je u Srbiju od januara kada je započeta masovna imunizacija. Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein, države u kojima se takođe daje Sinofarm, već su počeli sa primjenom treće doze, jer dio populacije nije razvio dovoljan imunološki odgovor poslije dvije doze kineske vakcine.

Nijedan od proizvođača četiri vakcine koje su dostupne u Srbiji – kineske Sinofarm, američko-njemačke Fajzer/Bajontek (Pfizer/Biontech), ruske Sputnjik V i švedske AstraZeneka (AstraZeneca) koja je razvijena u saradnji sa Univerzitetom Oksford, još uvijek nije zvanično saopštio kakvi se rezultati postižu kod građana koji bi primili treću dozu vakcine.

Protokol o davanju treće doze za sada nemaju ni međunarodne zdravstvene institucije – Svjetska zdravstvena organizacija i zdravstveni regulator Evropske unije, Evropska agencija za lijekove.

Ko traži treću dozu?

Penzioner Dobrivoje Simić iz Novog Sada je nakon revakcine Sinofarmom u februaru, krajem aprila uradio test na antitijela.

„Utvrđeno je da nemam dovoljan broj antitijela, znači kao da nisam primio nikakvu vakcinu i to je za mene bio veliki šok…Među prvima ću primiti ako se pojavi ta treća doza“, rekao je Simić u videu koji je objavljen na RSE.

Doktorka plućnih bolesti Slavici Plavšić, koja građanima preko društvenih mreža daje savjete o vakcinama, kaže za RSE da se na njenu adresu javio određeni broj građana koji su „o svom trošku“ radili test na antitijela, pošto ne postoji mogućnost da se to uradi besplatno, i kojima je test poslije kineske Sinofarm vakcine pokazao da nemaju antitijela.

„Oni su sa pravom zabrinuti, jer smatraju da nisu dovoljno zaštićeni ako nemaju antitijela. Za sad država nema odgovor na te probleme koji su prilično česti, iako nemamo pouzdane informacije o tome koliki je to broj građana“, istakla je doktorka Plavšić, članica udruženja Ujedinjeni protiv kovida koje poziva na veću odgovornost zdravstvenih vlasti Srbije u pandemiji korona virusa.

„Naša država, odnosno naši zvaničnici, odluku o trećoj dozi prebacuju na proizvođača“, kaže doktorka Plavšić. Dodaje da bi države trebalo „da izvrše pritisak“ na proizvođača da donese svoju zvaničnu preporuku ili da se prepusti državi da napravi sopstveni plan kako da popravi imunitet vakcinisanih građana.

Napominje da u Srbiji za sada nije moguće da građani nakon dvije doze Sinofarma sami zatraže da prime treću dozu ako nemaju antitijela – ni treću dozu Sinofarma, ni treću dozu vakcine drugog proizvođača.

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Bahrein stavili su na raspolaganje Fajzer vakcinu kao dodatnu dozu onima koji su prvobitno imunizovani vakcinom koju je razvio kineski Sinofarm.

Prema ocjeni doktorke Plavšić, građanima Srbije treba omogućiti besplatne testove na antitijela, a posebnu pažnju bi trebalo usmjeriti ka rizičnoj kategoriji stanovništva – starijima od šezdeset godina i hroničnim bolesnicima.

„Mnogo bi bolji učinak bio da ta treća doza bude vakcina Fajzer, a ne Sinofarm. Jer ako dvije doze nisu dale dovoljan imuni odgovor, nerealno je očekivati da bi ta treća doza istog proizvođača dala dobar odgovor. Ili da se dobro promisli, da krene ponovna vakcinacija sa dvije doze vakcinom nekog drugog proizvođača, kod stanovnika starijih od 60 godina i drugih rizičnih kategorija“ rekla je doktorka Plavšić, uz napomenu da je Sinofarm vakcina „dobra“ i da je „ne treba anatemisati“, kao i da je za neke grupe stanovništva „i dalje najbolji izbor“ jer ne izaziva jake nuspojave.

Za sada Srbija, kako kaže, ne kasni sa davanjem treće doze vakcine.

„Zato što bi ta treća doza trebalo da se primi poslije šest do osam mjeseci poslije druge doze, a prve osobe u Srbiji su primile vakcinu u januaru. Ali sa logistikom bi trebalo da se počne sada, a da u septembru već počne pozivanje prvih osoba na treću dozu“, ocjenjuje doktorka Plavšić.

Treća doza ne treba da plaši ljude

Imunološkinja i docentkinja Medicinskog fakulteta u Beogradu Emina Milošević kaže za RSE da treća doza vakcine „nije nešto što je strano u vakcinologiji“. Mnoge vakcine daju u tri ili više doza. Jedna od njih je, primjera radi, vakcina protiv hepatitisa B.

„To (treća doza) nije nešto što treba da plaši ljude, ako dođe do toga. Samo ta odluka ne bi trebalo da bude donijeta bez prethodnog promišljanja – kome, šta, kad i kako“, naglašava Milošević.

Prema njenim riječima, bitniji parametar od određivanja broja antitijela u organizmu vakcinisanih osoba, jeste određivanje efikasnosti vakcina – da li se neko razbolio poslije vakcine ili ne.

Procenat efikasnosti vakcine određivan je u kliničkim ispitivanjima koje su sprovodili proizvođači. Do procenta se dolazi tako što se upoređuje broj zaraženih u vakcinisanoj i nevakcinisanoj populaciji.

„Sva klinička ispitivanja rade se u određenom trenutku kada kruži određeni soj virusa, kada je određeni soj dominantan. Rade se u oročenom vremenskom periodu. Nas zanima kakav je učinak vakcine u realnom životu“, objasnila je imunološkinja.

Srbija da ukrsti podatke iz COVID baza

Podatke o učinkovitosti vakcinacije država Srbija već sad ima, pojašnjava ona. Potrebno je, kaže, samo da se ukrste podaci sa potvrda o vakcinaciji – ko je vakcinisan kojom vakcinom, sa podacima zdravstvenih ustanova u Srbiji.

„Nas zanima da li se čovjek razbolio (nakon vakcinacije) ili nije, da li je dobio upalu pluća i da li je došlo do smrtnog ishoda. Imamo podatke koje treba pretočiti u informaciju i na osnovu toga zaključiti da li već sad postoji razlog da se daje treća doza vakcine. I ako da – kojoj starosnoj grupi, koji su to ljudi, da li je to populacija pod posebnim rizikom“, ukazuje Milošević.

Prvi korak je, kako kaže, da se razmotri kakav je efekat vakcinacije u Srbiji kod osoba starijih od 60 godina.

„Kod nas je u ovoj populaciji dominantno davana kineska Sinofarm vakcina za koju nije poznata učinkovitost u ovoj starosnoj grupi. Svjetska zdravstvena organizacija je ovu vakcinu odobrila za hitnu upotrebu, ali se navodi da uopšte ne može da se izvede zaključak o populaciji starijoj od 60 godina, zato što je u trećoj fazi kliničkog ispitivanja Sinofarmove vakcine u Bahreinu bilo jako malo ljudi iz ove starosne grupe – kako u grupi vakcinisanih, tako i u placebo grupi“, pojasnila je Milošević. 

Šta kažu zvaničnici Srbije?

Epidemiološkinja i ministarka rada u Vladi Srbije Darija Kisić Tepavčević izjavila je 23. juna da još uvijek nema pouzdanih podataka da li će građani koji su imunizovani morati da prime nove doze vakcina.

Prema rečima Kisić Tepavčević, članice Kriznog štaba Srbije, dosadašnji podaci su pokazali da imunitet nakon primanja vakcina traje „duže nego što se mislilo“.

O trećoj dozi vakcine 14. juna govorio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

On je izjavio da trenutno dostupna istraživanja u zemljama sa visokom stopom vakcinacije razmatraju dva moguća modela za primanje treće doze.

U odnosu na to šta ispitivanja pokažu, treća doza vakcine će se primati od devet do 12 mjeseci poslije druge doze, ili će se poslije godinu dana ponovo primiti dvije doze, rekao je Lončar. Nije, međutim, precizirao na koje se proizvođače vakcina to odnosi i na čija se istraživanja poziva.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dva dana kasnije upozorio da postoji opasnost od novog talasa korona virusa na jesen i ponovo pozvao građane da se vakcinišu, uz ocjenu da vakcina ima dovoljno.

„Ko boga vas molim ljudi, korona će da se vrati. Imaćemo je u teškom obliku, posebno jer će nekima da prođe sedam ili osam mjeseci od vakcinacije“, rekao je Vučić 16. juna.

Da li će Srbija proučavati efekat vakcina?

Da li je potrebna treća doza, odnosno kakav je efekat vakcina koje se daju u Srbiji, mogla bi detaljno da pokaže naučna studija. Istraživanje imunološkog odgovora građana Srbije na vakcinu protiv korona virusa, koje bi trajalo dvije godine i obuhvatilo široku populaciju, planira Institut za primenu nuklearne energije (INEP), ustanova Univerziteta u Beogradu.

Načelnica odjeljenja za imunologiju u Institutu za primjenu nuklearne energije Ljiljana Sofronić Milosavljević rekla je za Radio Slobodna Evropa da je studija o efektu vakcina „predložena, osmišljena i obrazložena“.

Pored INEP-a, u studiji bi u Srbiji učestvovali i Medicinski fakultet u Beogradu i republički Institut za javno zdravlje „Batut“, u saradnji sa stručnjacima iz zemalja Evropske unije.

Čeka se da je odobri država, odnosno da obezbijedi novac za njeno sprovođenje.

„Takvu odluku bi trebalo zajednički da donesu Krizni štab i Vlada Srbije. Zato što takva studija zahtjeva malo veća sredstva od onih koja se uobičajeno dodjeljuju naučnim projektima. Nije odgovor samo šta danas raditi. Pandemija će još trajati. Mogu doći i nove epidemije. Imali bismo kompetentne stručnjake i metode koje to prate na isti način kao u svijetu.“, napominje imunološkinja INEP-a.

Preliminarni podaci o zaštiti nakon vakcine

Dok država ne odgovori i ne odobri studiju, imunolozi INEP-a vrše preliminarna istraživanja – kakav je ćelijski odgovor na vakcine. Jer, kako objašnjavaju, nije dovoljno samo utvrditi koliko osoba ima antitijela da bi se znalo da li je ostvarena zaštita od infekcije i koliko dugo ta zaštita traje.

Ljiljana Sofrnonić Milosavljević upozorava da to „nije prava studija, jer je uzorak premali“.

„Ćelijski odgovor nam pokazuje koliko dugo naš organizam pamti i kakvog je kvaliteta odgovor koji se pokreće vakcinom protiv korona virusa. Mi imamo neke preliminarne rezultate istraživanja u INEP-u, ali na malom broju (uzoraka) i na osnovu toga ne smiju da se iznose zaključci. Naši preliminarni rezultati su pokazali da se ćelijski odgovor razvija brzo i da dosta dugo traje u odnosu na pojavu i nestanak antitijela“, objasnila je imunološkinja.

Kako se daje treća doza?

U Abu Dabiju, glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata, treća doza je moguća tri mjeseca nakon primljene druge doze Sinofarm, saopštio je predstavnik organizacije Mubadala Health koja je dio državnog zdravstvenog fonda, a prenijela agencija Rojters.

On je naglasio da je izbor vakcine za treću dozu, Fajzer ili Sinofarm, slobodna odluka primaoca, a zdravstveni radnici nisu dali preporuke u vezi sa tim.

U Bahreinu, vladin predstavnik je takođe potvrdio da oni koji ispunjavaju uslove mogu dobiti dodatnu dozu vakcina Fajzera ili Sinofarma, a vlada nije dala preporuke oko izbora same vakcine.

Farmaceutska kompanija Fajzer kliničko ispitivanje treće doze vakcine počela u februaru 2021. godine.

Izvršni direktor kompanije Fajzer Albert Burla izjavio je u aprilu da će građanima najvjerovatnije biti potrebna treća doza šest do 12 meseci nakon primljene druge doze, kao i dovakcinacija svake godine zbog pojave novih varijanti korona virusa.

„Najvjerovatnije će trebati i treća doza, negdje između šest i 12 mjeseci i zatim će biti docijepljivanja svake godine, ali sve to treba potvrditi“, rekao je Albert Burla za američku televiziju CNBC, a prenijela agencija Frans pres (AFP).

Ranije tokom aprila Fajzer je objavio da je efikasnost vakcine 91 odsto – kao i da podaci probnih kliničkih istraživanja ukazuju da je više od 12.000 vakcinisanih građana razvilo imunitet u trajanju od najmanje šest meseci.

Kineska farmaceutska kompanija Sinofarm saopštila je 28. marta da su “preliminarni rezultati pokazali da dodatna revakcinacija može da poveća broj antitijela i da istovremeno poboljša sposobnost vakcine da se odbrani od mutacija virusa”.

Predstavnik Sinofarma Džang Juntao rekao je da će „odgovor na pitanje da li je dodatna doza neophodna i kada treba da bude data, biti zasnovan na rezultatima predstojeće treće faze kliničkih ispitivanja”.

Šta kažu međunarodne institucije?

Ko su kandidati za treću dozu, za sada ne zna ni Svjetska zdravstvena organizacija. Direktor Kancelarije SZO u Srbiji Marijan Ivanuša izjavio je 10. juna za RTS da vjeruje da će doći do trenutka kada će treća doza biti potrebna, ali da Svjetska zdravstvena organizacija za sada nema tačan odgovor kada i kome.

On je ukazao da je cilj SZO da do kraja 2021. godine prvu i drugu dozu vakcine primi 30 odsto stanovništva, ali da je „svijet daleko od toga“.

Evropska agencija za medicinska sredstva (EMA) saopštila je 12. maja da je neophodno sprovesti dodatna klinička istraživanja na terenu da bi se ustanovilo koliko dugo vakcine protiv korona virusa štite od zaraze, kao i da li je potrebna dodatna vakcinacija kako bi se pojačala otpornost organizma na infekciju.

Načelnik odjeljenja za zdravstvene rizike i strategiju vakcinacije Marko Kavaleri upozorio je na preuranjene odluke o tome da se stanovništvo dodatno vakciniše.

“Moramo da se oslonimo na dokaze iz realnog života i ostale raspoložive podatke da bismo znali kada bi trebalo da se upotrebi i treća doza”, poručio je Kavaleri, a preneo Rojters.

U Evropskoj uniji su, pored ostalih, odobrene dvije vakcine koje su u upotrebi i u Srbiji – Fajzer i AstraZeneka. Kineska Sinofarm vakcina i ruska vakcina Sputnjik V, koje se daju u Srbiji, nemaju odobrenje evropskog regulatora.

Šta je Srbija do sad uradila?

Prije „trećeg koraka“, prvo treba provjeriti kako napreduju „koraci jedan i dva“, odnosno – koliko je ljudi u Srbiji vakcinisano i da li je to dovoljno.

Imunološkinja Emina Milošević ocjenjuje da je u Srbiji proces vakcinacije „razvučen“. Za uspješnu vakcinaciju, kaže, neophodno je da se vakciniše veliki broj ljudi za kratko vrijeme.

„Jer to je način da suzbijete eventualne varijante virusa koje bi donihele nove i nove talase epidemije. Obuhvat vakcinacijom kod nas nije dovoljno dobar da nam pruži kolektivni imunitet. Za kolektivni imunitet pominjalo se 70 odsto vakcinisanih u odnosu na ukupnu populaciju, poslije su političari pominjali 60 ili 70 punoljetnih, pa taj u izjavama procenat malo po malo pada“, ukazuje ona.

Srbija je sa masovnom vakcinacijom počela u januaru 2021. godine. Za više od šest mjeseci, prema zvaničnim podacima, prvu dozu vakcine primilo je više od polovine punoljetnih građana.

Izvor: RSE
0Shares

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.